Milan Kovačević

Radnja romana se odvija tokom jednog dana, devetog septembra 2010. godine, od osam časova ujutro, kada se Sima Gazibarić probudi u svom krevetu, do jedanaest sati uveče, kada Sima u istom krevetu utone u san. To je dan velikog Da: čvorište u kome se sustiču sve tačke bića, svi putevi i bespuća. Dan je to u kome bi se konvencionalan Bildungsroman završio; ipak, Sâd je tek početak – ili samo nagoveštaj početka – nikako kraj...Glavni junak, Sima Gazibarić, dvadesetdvogodišnji student ekonomije, sanjalačka je i zamišljena priroda. Gazibarić je nezadovoljan momak, u priličnoj meri razočaran institucijama formalnog obrazovanja, svestan promašenosti izabrane profesije; potcenjen i neprimećen, teoretisanju naklonjeni mudrijaš, poetskim ispadima i filozofskim monolozima skloni slobodni mislilac zatvoren u samog sebe.Trenutak kada u novinama ugleda čitulju svog profesora filozofije iz gimnazije Gazibarića trgne iz ravnodušnosti. Eterična sen filozofa – senka čuđenja, nemira, dovođenja u pitanje – kao da lebdi nad Simom tokom čitavog dana: šapat nevidljivog podstrekača, koji srcu ne dozvoljava da se ulenji; stvaralačka savest koja bodri i raspiruje duh; probuđeno čemu?, odakle? i kuda?.U pitanju je, zapravo, svest o vlastitoj nemogućnosti, i nemirenje sa istom – nemogućnost svega drugoga pretvorena u mogućnost umetnosti i stvaranja; jed(i)no moguće ostvarenje. Drugim rečima, Sâd je čista potencijalna energija: mogućnost postanka, mogućnost koja zahteva svoje ostvarenje; naglo potaknuta egzistencija koja se prema unapred budi, sadašnjost koja poprima određeni smisao; trenutak mogućnosti, trenutak biranja...Otuda i naslov romana – nije, dakle, u pitanju sad kao vremenski trenutak, niti su posredi Sjedinjene Američke Države, već je to Sâd: u manjoj meri kao Novi Sad, koji predstavlja svojevrsnu pozornicu dela, a mnogo više kao zametak, seme stvaralaštva, čas u kome ono bubri i klija. U sevu treptaja oka, životni ciljevi pokazuju se besmislenim; sve čvrsto iskizava izruku, dovodeći u stanje besciljnog lutanja prostranstvima (duha i grada), na koncu čega se ipak naslućuje seme jednog budućeg rođenja...✰✰✰Elektronsko izdanje romana Sâd dostupno je na književnoj platformi Kobo.Ograničen broj štampanih primeraka knjige može se naručiti direktno od autora putem formulara za kontakt. Cena je 500 dinara + poštanski troškovi.

Neživoti i isključenja najkraće bi se mogli opisati kao ludički (i ludački) roman, čija forma potpuno odgovara sadržini. Reč je o delu krajnje nekonvencionalnom, koje se na provokativan način bavi aktuelnim i osetljivim društvenim temama. Njegov nastanak inspirisao je istinit događaj – tačnije rečeno, jedan novinski tekst: vest o raskrinkavanju lažnog profesora, koji je sa falsifikovanom diplomom tri godine predavao u jednoj novosadskoj srednjoj školi. (Pomenuti slučaj, dakako, samo je poslužio kao podloga za stvaranje jednog fiktivnog dela.) Što direktno, što izokola, u romanu su dotaknute mnoge krucijalne teme današnje Srbije: zakržljali obrazovni sistem i kriza u školstvu, beznadežno visoka nezaposlenost, pravosuđe koje ne funkcioniše; atmosfera sveopšte apatije, cinizma, laži i sluđenosti.Svesno mimoilazeći književne kanone i konvencije, ovaj roman izlazi iz žanrovskih okvira, čitaocima nudeći novo i nesvakidašnje iskustvo. Svojom razigranošću, ironijom, subjektivizmom, metafikcijskim zahvatima i eksperimentalnim pristupom, uopšte uzev, ovo je karakteristično postmoderno ostvarenje. Kroz direktno obraćanje neprekidno zadirkujući čitaoca, pripovedač se koristi brojnim efektima iznenađenja, širokom lepezom upotrebljenih prosedea doprinoseći stalnoj dinamici i neizvesnosti naracije. Vožnja na roller coaster-u njegovih blefova i smicalica, čini se, nema kraja. Istinitost izrečenog visi o tankoj niti, utoliko pre što se narator neprekidno zaklinje da govori istinu, čitaoca dovodeći u iskušenje da iznova preispituje njegove stvarne motive. Po mnogim svojim osobinama, uopšte uzev, ekscentrični (anti)junak Neživota i isključenja jedinstvena je književna figura.Vedrim i razigranim oblicima subverzije, ovo delo skreće pažnju na potrebu za stalnim preispitivanjem tradicije i ustanovljenih kulturnih vrednosti. Imajući u vidu obilje humora u romanu i njegovu izmešanost sa tragičnim elementima, ne bi bilo pogrešno kazati da je u pitanju tragikomedija. Za Neživote i isključenja moglo bi se reći i da predstavljaju postmodernu verziju Smrti u Veneciji, ili pre parodiju iste – ili generalnu parodiju upotrebe književnosti u didaktičke svrhe. Uprkos pojednostavljenju koje iz takve kvalifikacije nužno proizilazi, blasfemična etiketa gej romana neizbežno se nameće, premda bi kudikamo legitimnije bilo označiti ga školskim romanom (ukoliko takav žanr uopšte postoji), budući da je protagonista profesor književnosti (doduše, lažni) i da se najveći deo radnje odvija u gimnaziji. I sam naslov, uostalom, aludira na najpoznatije delo prvog srpskog ministra prosvete, dok se roman sastoji iz tri zasebne celine, koje predstavljaju (tj. parodiraju) uvod, razradu i zaključak, tako da na makro planu struktura dela odgovara strukturi tipičnog školskog pismenog zadatka.✰✰✰Knjiga se može naručiti preko sajta izdavačke kuće Treći Trg. Dostupna je i u knjižarama Delfi, Zenit i Bulevar Books.

Iz proizvoljnosti i nedovršenosti sveta proizilazi njegova (skrivena) estetska suština: upravo zato što nije do kraja stvoren, ovaj svet je umetnički – lepota je njegova svrha, istina i opravdanje... Umetnost je jed(i)na neporeciva teodiceja, a druga bi mogao biti – san. Svet ovaj možda uistinu niko stvorio nije – niti ko od bogova, niti ko od ljudi – ali ga je neko svakako odsanjao.Inspirisana delom Kafke, Nabokova i Bruna Šulca, zbirka priča Splin subotom uveče izrasla je iz želje da se zaviri ispod površine svesti, u neispitana prostranstva sna. Snovi, kosmogonije, porazi, opsene i opsesije – odrednice su koje bi mogle stajati u njenom podnaslovu. Premda su priče koje je sačinjavanju tematski različite, uočljiv je u njima zajednički element: manje ili više pomerena percepcija stvarnosti. U najkraćem, odlikuje ih opskurna, zamršena subjektivnost (Art is difficult, Nabokov bi kazao), te obožavanje obmane i uobrazilje (All art is deception, rekao bi Vladimir) – iluzije koja, naginjući ka sumanutosti, istovremeno razbija besmisao, otkrivajući odnose višeg (estetskog) smisla.✰✰✰Knjiga se može naručiti preko sajta izdavačke kuće Treći Trg.